Gledao sam stamene borove
Suncem vrelim obasjani
vatrenu plimu na megdan izazvaše
I nestaše u pepelu snage svoje
Gledao sam prastare hrastove
Kišama sočnim zasipani
prizivaše oblake sa juga i severa
Padoše u truleži korenja svog
Gledao sam polja zlatnog žita
Vetrom blagim ustalasana
poželeše orkanski ples pred žetvu
Polegoše. Belinu brašna ne dočekaše
Gledam travu po kojoj gazim
Posustala pod stopama naših zabluda
još uvek je zelena, još uvek čila
I s prvom rosom zelenija biće
I s prvim suncem busen razbuktaće
Što bliži smo prahu iz koga nastasmo
Što manje tražimo a više dajemo
Jači smo
I jači!
...
"Iz praha izrastoh"
© Vladimir Đorđević
februar, 2019.
Нема коментара:
Постави коментар