Gde su?
Gde su nestale?
Gde odoše reči meke
što sakupljah ih sa noćnog neba?
Zar ih zavede sunčev zrak?
Zar ne zna da mi stih treba?
Stih o njoj.
Ili, stih o meni.
Stih o čoveku, stih o ženi.
Stih o jutru, danu, noći.
Pesma o tome kako će doći.
Kako ću sada snage smoći
da sneno pogledam te setne oči?
Vrati mi reči zavodljivo Sunce!
Vrati mi stihove noćima brane
nebeskog svoda kad padnu grane.
Snove ću, evo, i danju tkati, jer
danju sanjarim a berem ih noću.
Noću uz Mesec i zvezda roj
lakše odsamujem svoju samoću.
...
"Ubrano s neba"
© Vladimir Đorđević
februar, 2019.
…
Photo © Karin Walter, on Pinterest
Нема коментара:
Постави коментар