Pusti nek nosi

Ne opiri se.

Pusti nek reka te nosi.

Prepusti se penušavim brzacima,

tihim zatonima kraj obale,

oderi kožu po kamenju plićaka,

zaroni u dubine pod vrbovim granjem.

Ne gledaj one što od straha

obalom lagano ka ušću koračaju;

život je njihov linija prava,

zacrtana još od rođenja.

Njima ne treba svrha života,

u sebi nemaju vodu i vatru,

vazduh ispunjava takve duše.

Dok vrelu krv reka ti hladi

putuj do njenog širokog kraja

koji se uliva u život novi.

Po okeanu u koji utiče

retko ko može da zaplovi.

Ne opiri se.

Pusti nek nosi.

 

© Vladimir Đorđević - 2015