Godina il' dve (a možda i više)

Ma koliko ne želeli

setimo se oboje.

I osetimo jezu

kako telom prođe

ratujući sa razumom,

u nameri

da bojama ljubavi

oživi već požutele slike.

Iako je

čak i put nebeski

predug za naše snove,

ovih noći ih sanjamo

i ćutanjem bojimo

sve dane i reči

kojih se setimo.

Godina il' dve.

Nebitno je.

Datumi će buditi paletu

šareno srećnih misli

koju smo mešali zajedno.

I svake će godine,

ma koliko

razum bežao od sna,

ma koliko se borili

i brisali sećanja,

topla jeza

prostrujati dušom.

Potrajaće.

Godinu il' dve.

A možda i više.

 © V. Đorđević - 2012