Na sekund, dva

Srele nam se misli.

Negde daleko od nas dvoje.

Letevši prostranstvom svemira,

u magli zvezdanih prašina

i bekstvu od naših sanjarenja.

Moj deda

Sećam se.

Sedeli smo za stolom.

Mi deca, i oni, stariji.

Ležao je, bolovao.

Slušao je naš smeh i šale.

Šalio se i On,

iako mu se sveži izraz lica,

koji sam upamtio još kao dete,

vraćao samo povremeno -

kada nas vidi zajedno, razdragane.