Ptica i svitac

Naleti čovek na kamen ludi

pa što je "pao" posle se čudi

Čudi se svojim nestvarnim htenjima

Čudi se onim moždanim vrenjima

Čudi se Zemlji, Suncu, Mesecu

Al' gle tog čuda -

ne čudi se laganom ptičijem percu

I onda juri za pticom dragom

a ne zna da ona svom svojom snagom

beži od njega u visine

dok želja ga za njom nekad ne mine

Naleti čovek na kamen ludi

Kamen je kamen

Ptica je ptica

I ptica čeka presvetlog Svica

Da proguta letom svu tu žestinu

Da smiri se Svet

Da želje minu

...

"Ptica i svitac"

© Vladimir Đorđević