Telepatija (2)

Pričaju da život u snovima stvaran nije.  
A nas dvoje se u njima srećemo svake noći.
I ne samo noću.  
Ponekad, kada poželimo da smo zajedno,  
u mislima se sretnemo nakratko.
I svaki put stvorimo maštom neki drugi svet.

Da li je to telepatija?

Ili samo pri nastanku 
munjom rascepana glina?  

Pa dve polivine lutaju, traže se.

Vekovima.

Bežeći od stvarnosti nalazimo utočište 
tamo gde nas zaljubljene duše

odvode bez našeg znanja.  
Daljina ih ne sprečava da prelete sva zla  
i bar na tren očima daju šansu  
da duboko prodru jedne u druge pogledom.

Susret u snu, pogled u snu.

A nas dvoje snove ne sanjamo samo noću.

Odavno smo prešli tu granicu običnog.

Naši su snovi nepredvidivi

i dolaze onda kada tvoja i moja mašta

požele bekstvo od hladne stvarnosti.

I uvek u isti čas.

I uvek uz iste želje.

Da li je to telepatija?

Ili samo pri nastanku

munjom rascepana glina?

Pitanja nas ova proganjaju od kada smo se sreli.

Pitanja je sve više od kada smo se zavoleli.

A ti i ja, dva divlja izdanka prepuna života,

i pored želje da zaustavimo susrete u snu

ne uspevamo da damo odgovore.

Prepuštamo mislima, željama, mašti,

da se igraju slikama nestvarne ljubavi.

Kažu - život u snovima stvaran nije.

Naš jeste.

Zašto da se krije?

Da li je to telepatija?

Ili dve polovine lutaju, traže se.

Vekovima.

© Vladimir Đorđević (2014)