30. 4. 2019.

Kada noć te obuzme (napisah joj pesmu)


Noć me obuzela
I napisah
Ne samo stih
Na gomili pesme se mešaju
Ali, šta to više u životu vredi?
Šta vredi kada stihom jecaš
a neko drugi tome se raduje?
Šta vredi kada neko voli
da tuđim se bolom greje?

I smeje se, smeje...


Smeje se iskazanom bolu
Uživa u mukama tvojim
Naslađuje sujetu
gorčinom što iz duše ti kulja
I gleda te sa visine
koju još uvek zaslužila nije

Jer, zasluge tek na nebu se vide
Ovozemaljski žiri
sastavljen od licemernih duša
uvek će uz dlaku ići
Sa namerom
Sa željom da slatkorečivošću
ugase onaj plam koji te vodi

Pa neka, neka
Neka se smeje svemu što napišeš
Neka se prikloni dvoličnoj publici
koja joj ego hrani lažnim,
virtuelno-nestvarnim ljubljenjem
svega što napiše

Srešćemo se nekada
Gore, na nebu
I zajedno ćemo brojati
sve te sitne duše
koje snage nemaju
da izuste lepu reč
Tada ću se smejati

Tek tada!

...
"Kada noć te obuzme (napisah joj pesmu)"
© Vladimir Đorđević

Нема коментара: