Kad reči krenu, pa nižu se, nižu
I kraja nema do slatkog sna
Upitaš sebe - Hoće li stati?
Hoće li stati vrtlog bez dna?
Al' kraja nema kad iskrenost teče
a uz to, mirno je i tiho veče
Kao slavuji sa grane na granu
reči cvrkuću, ne žele da stanu.
Kraj se ne nazire do slatkog sna
Pa upitaš sebe - Dal' to sam ja?
...
"Hoće li stati?"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар