Olovni vojnik

Probah, ali,

uspeo nisam

Ne umem da ne volim;

da ne volim tu igru reči,

te tanane misli pune žestine

Taj poziv srca što vetrove budi

i vrisak što tiho probija grudi

Al' naučih gde sam

I ko sam

I šta sam

I, ne veruj kada more ustalasam;

to samo je varka, privid žestine

S jutrom, Olovni vojnik iz snova

ili pobegne, ili pogine

...

"Olovni vojnik"

© Vladimir Đorđević