Čupanje duše (...nisi ti kriva)

Nisi ti kriva

Kriv sam Ja

Dozvolivši da mi pamet soli

lepotom obavijena malena fufa

koja slatkorečivo osvaja naivne

sam sebi sam prerezao glasne žice

Nisi ti kriva

Kriva je ova moja jednostavna duša

koju bih rado (da mogu) iščupao i bacio

Bacio bih je preko okeana, što dalje

Da mi se više ne vrati, da je nemam

Samo bez duše bih mogao da pariram

tvom izvitoperenom shvatanju sveta

Samo bez nje bih mogao da kažem

najružnije reči koje si zaslužila

Bez nje te nikada ne bih ni pogledao

Ne, nisi ti kriva

Krive su tvoje godine i tvoj neiskorišćeni život

Život koji ti je, bez tvoje volje, zacrtan bio

Život bez prave ljubavi, život bez nada

I zašto se ljutiš kada ti kažem da si fufa?

Možda to nisi bila do sada, ali, došlo je vreme

Možda je u tebi proradila želja da vladaš

Da vladaš drugima kao što vladali su tobom

Glumila si godinama ljubav, a ljubav glumu ne podnosi

I kad-tad pukne u čoveku ona tanana nit

koja predstavlja granicu između pristojnosti i potajnih želja

Nisi ti kriva

Ja sam kriv

Dozvolivši sebi da verujem tebi

otišao sam u krajnost svojih maštanja

Snovi su me omamili poput cvetova divljih ruža

Ne, nisi ti kriva

Znao sam ja da slušam malenu fufu

(tražio sam tu jedinu pristojniju reč)

A znao sam da to ne smem

I znao sam i ko si, i šta si

Ali sam verovao u potaji da nisi Ti kriva

Evo, čupam dušu, bacam je

Daleko, preko okeana

Da se ne vrati više

Nemoj mi se ni Ti vraćati

...

"Čupanje duše (...nisi ti kriva)"

© Vladimir Đorđević