Želela si pesmu
Lepšu od one koju već si čula
dok smo ispijali pivo penušavo
sa željom da poljupci ugase penu
ustalasalog okeana nadanja
I evo, pišem
Pesmu mrtvih ljubavi
Pesmu neostvarenih snova
Pesmu koja će boleti oboje
Pišem
Olovka besno cepa nevinost papira
Takva je naša ljubav
Nevina, krhka, ko izlegli ptić
A tako jaka, olujom poneta
Iz dubine tvojih očiju munje
Tako malena, a tako jaka
Kosu baršunastu vetar podiže
u visine samo njemu znane
Hod antilope što izmešta
centar planete
Kada te ugledam tako nežnu
otpočne pesma u glavi da plete
rime bajkovite i sonete
Zrelost nabujala vri iz tebe
a radoznala ko nemirno dete
I pišem, pišem
Ne mogu da prestanem
Ove noći moraće papir da istrpi sve
Pišem, maštu razbuktavam
Ne umem da sakrijem
Tebi se klanjam
Takvu lepotu video nisam
Prepun je pehar darova tvojih
Ko da sve pesme što napisah do sad
samo za tvoju lepotu krojih
Noć neka teče, zvezde nek padaju
Mesec nek sija najjačim sjajem
Sve što sakupih u ovom životu
ja noćas samo tebi dajem
Noć neka teče, valjda će proći
Možda ću zorom spaziti oči
Tvojima slične, tamne, duboke
Pomalo umilne al' više preke
Baciću pogled, ko svako što bi
Znam da će iskra u srcu drhtati
Ali kad očima umornim shvatim
da ona nije, nije ko Ti
Zastaću, voleću
Sve to što imaš
Jer, ono što celog života tražih
To si Ti
I samo Ti!
...
"Još jedna besana noć"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар