Danas, tišina.
Samo neka muzika svira.
Osetila je da može i sme.
Nije život tišina.
Život je pesma.
Nekada tužna, nekada radosna.
Ma kakva bila, probudi nas.
Ne znam da li postoji mesto
gde mogu se sakriti i oni nesalomivi?
I oni imaju dušu.
I oni vide sve.
A ćute.
Dokle će ćutati ne znaju da odgovore.
Možda i ne žele.
Ćutnja je govor duše, trpljenje, bol.
Ćutnja je ono stanje svesti pred bes.
Ćutnja je tišina bez pogovora.
Ali, kad ćutnja prestane,
sve prestati mora
...
"Ćutnja"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар