I ponovo bežim
Da li od sebe il' svojih snova?
Ne shvatam igru velikih želja,
ne vidim cilj na kraju puta,
ne umem više korak da pratim
Da li umem život da shvatim?
Bežim
Bežim od svega što mi prija
Od sebe, tebe, stihova svojih
Sklanjam se u onaj tamni kutak
gde dan prolazi za trenutak,
gde ponoć čekam, hladnoću neba
Bežim, jer nebo mi sada treba
Ali nebo me još uvek neće
Kaže mi -
"Još mesta nema ovde za tebe"
A kandža krivice grebe li grebe;
Zbog bekstva od svega što je lepo
Zbog koraka puštenog u carstvo kleto
Zbog tame što mi dušu obuze
Grebe, ne staje, srce mi uze
Bežim daleko u kutak tame
Na ovom svetu, u ovom životu
sreće nema, nema je za me
...
"Poslednji beg"
© Vladimir Đorđević
19. April 2019.
Нема коментара:
Постави коментар