Sve u jednom

U njoj se sve spojilo

I Zemlja, i nebo, i more, i vetar

Zemljotresi, komete, talasi, oluje

O kosi, očima, usnama - ne smem!

Ako prva reč preko usana pređe

neću umeti da zaustavim vulkane

I ova noć me ka njoj vuče

Ne spavam, jer, ludo srce

ko bubanj tuče.

U njoj se sve spojilo

Mudrost, dobrota, tišina svemira

Postala je uzrok svih nemira,

pa nemirno po sobi šetam

i ponoć čekam da sakupim misli

sa poda, zidova, sa plafona

Pobacah ih dok pisah pesme

jer iz daljina dolete Ona

Kroz nju sve protiče

Potok u reku, sve tako do mora,

do okeana presahlih nadanja

Natopi sušnu dušu životom,

zapleni srce dobrotom,

zaseni Sunce lepotom.

U nju se stopilo sve što sam tražio

Tražio lutajuć kroz živote mnoge

I, možda je svemir baš tako hteo;

da jednom je sretnem i upoznam želju

za nedostižnom divotom

Da saznam šta je platonska ljubav

i shvatim bezvremenost svega oko nas

Kroz nju sve protiče

Svi moji životi, prošli, budući

A nada ne umire

Možda će u nekom narednom,

kada se ukrste putevi zvezda,

mojoj duši doneti spas.

…

Sve u jednom

© Vladimir Đorđević