Hvala

Valjda znaš da sa baksuzima ne razgovaram.

Pogotovu ne sa onima prepunim sebe.

Hiljadu puta mi se desilo da ti se ponovo javim.

Hiljadu puta si, takođe, izigrala moju dobrotu.

I, šta sada?

Zar misliš da je neko glup ako ume da voli?

Zar misliš da je neko prost ako ti istinu kaže u lice?

Sve su to trice, i sitnice.

A to?

To što sam istrpeo hiljadu puta tvoje varnice?

Sve te reči ulepšati neće

ni moje lice, ni tvoje lice.

Samo će knjiga tih minulih dana,

ko obraz sa pendžetom tvrdim, jakim

dobiti svoje nove stranice.

Znala si da sa baksuzima ne govorim.

A hiljadu puta ipak si zvala.

Znaš, glupo je sada, posle svega,

da te mrzim i proklinjem.

Samo ti mogu reći - Hvala!

...

"Hvala"

© Vladimir Đorđević