Obamrli sanak sklapa mi kapke.
Hladna je noć, s kaminom drugujem.
Čekam još jedno ledeno jutro
sa vedrim nebom zajedno tugujem.
Žal za letom i zracima sunca
kao uhoda sobom se šunja.
U polusan vuče me plamičak sveće
a tuga za mnom - da popusti neće.
Sveća dogoreva, vatra pucketa,
tišinu zimske noći narušava.
U srcu promrzlom od tuge i bola
krv se lagano u grudve zgrušava.
Al' srce kuca, ne želi da stane.
U ledenoj noći sanja svoj san
i čeka proleće i toplije dane.
Hladna je noć, hladna su jutra,
a srce kuca za lepše sutra.
Нема коментара:
Постави коментар