Sumorna neka vremena druže.
Sumorno nebo, sumorni ljudi,
sumorni snovi iz kojih bezvoljno
ulazimo u sumorne dane.
Sumorna lica druže susrećeš,
od sumornih pogleda okrećeš glavu
u sumornu budućnost uporno gledaš
i u njoj polegnutu, uvelu travu.
Sumorni oblaci uz vetar plove,
sumorne misli sreću ti love,
sumorne noći bez trunke mira,
u sumorni život svako ti dira.
Sumorno biće dragi moj druže
dok korova cvetovi glume ruže,
sumorno biće dok crtu ne staviš
i prestaneš u korovu da se daviš.
Sunce ti dolazi novo sa istoka
sumorne oblake gura na zapad,
sumorna misao u
bekstvo kreće,
ljubav i sreća kreću u napad.
Sumorna neka vremena druže.
Nikom ne cvetaju crvene ruže.
Al' ima još puno lepih cvetova
što mogu lepotu svetu da pruže.
Lepša vremena stižu druže!
Нема коментара:
Постави коментар