Stara i Nova

Za kafanskim stolom

obe nemo sede

i gledaju lica

ozarena srećom.

Dok muzika svira

a dim oči peče

pitaju se - "Zašto?

To je naše veče!"

Nije drago Staroj,

u zaborav kreće,

nije drago Novoj,

ne cveta joj cveće.

Dok kafana prepuna

slavi nov početak

njih dve tužno ustaju

bliži se taj tren

kada Stara Novoj daće

sav imetak njen.

Samo jedna želja

na stolu urezana

ostaće za njima -

da u Novoj

više zdravlja

i osmeha ima.