Kad se struna na gitari kida

Kad se struna na gitari kida

sklon' se od men' očinjeg ti vida.

Tad gitara ne želi da svira

nema kome, uvidela to je,

zla previše oko nje se roji,

zavladale neke tamne boje.

Licemeri i prodane duše

ulicama lažni osmeh šire,

kriju svoje namere i zlobu

a one im iz ušiju vire.

Zar ne vidiš sva ta lica svela,

od mržnje im naborana čela,

pogledi im samo metu traže,

što je teže - to je njima draže.

Glume neku veru i poštenje,

znam, muka ih navede na to,

ne praštaj im, imali su izbor,

odabraše odlazak u zlo.

Kad se struna na gitari kida

beži od men' očinjeg ti vida.