Ne mogu te gledati istim pogledom kao pre.
Prošle su kiše jesenje
što vid mi mute
i srce priključuju na svemirske aparate
da zbog turbulencija unutar komora
Ne mogu istim pogledom
pratiti tvoju ludost.
I ne mogu istim zanosom nositi tvoj krst.
Ne mogu primorati kapke da pred san oči mi
prekriju.
Al' mogu Bogu za život
sa tobom
plaćati večitu kiriju.
...
"Večito"
© Vladimir M. Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар