Lice prema nebu podižem.
Dopuštam kiši da sećanja spere.
Da ohladi glavu, suze prikrije,
u nepovrat odnese to malo vere.
Dok hladne kapi koža upija
slušam tišinu pospanog grada.
Gube se sećanja, nestaje ljubav,
niz rečice ulične odlaze pitanja -
Dal na me misli? Gde li je sada?
Нема коментара:
Постави коментар