Blagi žmarci strujaše telom
topla se krv razli venama
ali su lica uplašena, zbunjena
sličila najčvršćim stenama.
A onda delić tvoje kože
okrzn'o je nehatom moju.
Za oboje to beše vodilja
da se zavolimo po Božjem kroju.
Radosni pogledi sreli su dugu
priča se vrtela u istom krugu
za nas je postojao taj trenutak
sa neba dat skriveni kutak.
Blagi žmarci strujaše telom
kroz glavu bujica neizrečenog
da sve se kaže vreme je kratko
al' dodiri kože - nešto preslatko.
Anđela glasove slušasmo tihe
mirise širismo ljubavnog daha
šteta - to beše samo trenutak
u prah se razne naš mali kutak.
Radost sa lica od jave umače
shvatismo - nije vreme za nas
previše iskrene ljubavi želesmo
na kraju samoća dade nam spas.
A delić kože što okrznu moju
još uvek bridi - snovi mi kažu
blagi žmarci ljubavne plime
tebe i mene ne mogu da slažu.
Нема коментара:
Постави коментар