Volja

Nemam više ni volje, ni snage

da širim reči što s neba dolaze

Koliko širio, govorio, voleo;

uvek je neko lepu reč gazio.

I gubim nadu, preostale snove.

Muti se pogled staza ka Raju.

Zapitam se, dok pustoš gledam -

Da li slepilo krivo je za to?

Ili se gušim u pogrešnom sjaju?

Pitanja puno je bez odgovora.

Gone i danju k'o noćna mora.

Opet mi bude iz utrobe duboke

one požutelo zlatne minute;

Na koju stranu?

Čemu?

Za koga?

Zar više u ljudima nema Boga?

Zar sada se dobri sebe stide,

jer, manje ih je, i loše vide.

Ne vide dalje od lepote.

Ne vide to što snagu im daje.

Tlo pod nogama lagano gube

dok neki pastiri zlih sila

svuda se uvlače da zasvrbe.

Nemam više ni volje, ni cilja.

Gubi se ona vatra u duši.

Preti da udavi, gušu stisne.

Da svaku poru vere i želje

šakama svojih lažnih heroja

u jednom trenu zaguši.

Ma, lažem sebe.

Opet se budim.

Snovi me lažu, ili je stvarnost?

Lažem sebe da snage nemam.

I lažem sebe da volja je nestala.

Vatra što srce učmalo budi

duboko negde u srcu tinja.

Nikada goreti nije prestala.

...

"Volja"

© Vladimir M. Đorđević