I ove noći sa neba će sići
prekriven prahom srebrne boje
Noćne more nam neće prići
On štitiće snove tvoje i moje
Tiho, u prikrajku tople sobe
ko stražar sedeće do ranog jutra
Osetićeš kako po kosi te miluje
dok snove sanjaš o lepšem sutra
A more noćne ako se ohrabre
pa odnekud dolete tišinu da kvare
On će ih zasuti srebrnim prahom
i prizvaće svoje magije stare.
I ove će noći (kao i svake)
snovočuvar nad nama bdeti
Nećeš ga videti kada se razbudiš
Čim jutro svane na nebo odleti.
© V. Đorđević - 2014
Нема коментара:
Постави коментар