Sudbinu varam, bežim od nje,
svoj put stvaram, ne želim snove.
Pratio sam, pratio predugo
putanju crtanu tuđom rukom.
Pratio sam i želju nosio
da budem vođen njenom odlukom.
A sada bežim, varam sudbinu,
zar da mi ona budućnost kroji?
Snage dovoljno za bekstvo imam,
snagu mi dadoše postupci tvoji.
Luda glava kad nešto naumi
više ne brine za kraj svog puta.
Sudbina moja uz tebe nije!
Zato te molim da greške shvatiš
i svojim putem srećna nastaviš.
Ne budi ljuta.
©
Vladimir Đorđević (2014)
Нема коментара:
Постави коментар