Sklanjah pogled da te ne susretnem
Jezik grizah da ćuti do krvi
Nisam hteo ljubav da ti priznam
Oterah te, sad me život mrvi.
Nek' me mrvi kada mog'o nisam
da prošapćem "volim te", bar jednom
Nek' me mrvi, nek' budem obrisan
Kasno sad je da istinu priznajem
srcu tvome devojačkom, čednom.
Ljubav krio od samog sam sebe
Bežah od nje ko đavo od krsta
Šta god da mi sudbina ponudi
znam da biću promašena vrsta.
© Vladimir Đorđević (2014)
Нема коментара:
Постави коментар