Dođu dani kada ni najnežnije reči,
ma koliko to hteli, oboje ne razumemo.
Kada iza svake rečenice progvirimo
nesvesno tražeći skrivenu nameru.
Pitam se šta je, ili, ko je doveo
do mosta porušenog nepoverenjem?
Vraćajući misli na dane u kojima su
neiskvarenom rekom suza radosnica
plivale reči i pogledi naših uzdaha,
pokušavam da pobegnem u samoću.
Samo ona mi može pomoći da shvatim
i pronađem trenutak u kome je sve stalo.
deo iz pesme "Ne, nije kraj"
© Vladimir Đorđević (2014)
Нема коментара:
Постави коментар