Jutro je.
Tvoj poslednji šapat pred san
još uvek šeta oblacima uzavrelih snova
i trudi se da me probudi što tiše,
kako ne bi rasterao sećanja na prethodnu noć.
Tvoj dah mi umiva rame.
U vrtlogu sećanja,
ne želeći da te razbudim,
prigrlim te jače.
Nedelja je.
Neka tvoji snovi traju malo duže.
© Vladimir Đorđević (2012)
Нема коментара:
Постави коментар