Nemiri se povlače, danas me ne prate,
mislima se provlače najtiše sonate.
Poljem mašte lutam, sećam se vremena
kada si me nedeljom ljubila sva snena.
Nedelje još pamtim, da izblede ne dam,
kroz sećanja plivam, neću da se predam.
Čekaću da vrate se mirne, tihe, nežne,
nebitno je da li su sunčane il' snežne.
Nemiri se povlače, spokoj dušom vlada,
tvoje ime šapućem a veče već pada.
I još jedna nedelja bez tebi mi prolazi.
Krijem se od noći, da tugu ne spazi.
© Vladimir Đorđević (2014)
Нема коментара:
Постави коментар