Srešće se naši pogledi ponovo, slučajno.
U vrevi užurbanog grada zaustavićemo se nemo
prepuštajući nevidiljivoj sili koja nas je već spajala
da kroz zasuzele zenice zađe u dubine sećanja
koja smo brisali iz nekog samo nama poznatog inata.
Ophrvani saznanjem da u sebi dugo krijemo staru ljubav,
slomljeni slučajnim susretom na sred uzavrele gradske ulice,
gledaćemo setno jedno u drugo na pristojnoj udaljenosti
ne primećujući prolaznike kako promatraju našu zbunjenost.
Staće vreme u tih nekoliko trenutaka darivanih od Boga.
Prepleteni pogledi zaljubljenih duša odavaće radost i nevericu.
Neće nam biti bitni osedeli pramenovi koji su brojali godine.
Očima ćemo razmenjivati lepa sećanja od kojih bežasmo.
Biću zahvalan sudbini koja je svojom umetničkom rukom
iscrtala staze do našeg novog, možda i poslednjeg susreta.
Srešće se naši pogledi ponovo, slučajno.
U vrevi užurbanog grada zaustavićemo se nemo
ophrvani saznanjem da u sebi dugo krijemo staru ljubav.
I znam, oboje ćemo otići na svoju stranu, odabranim putem,
noseći sa sobom još jedan posiveli pramen u kosi.
© Vladimir Đorđević (2014)
Нема коментара:
Постави коментар