Čuvaj je.
Kao malo vode usred pustinje.
Kao jedinu biljku na ostrvu pustom.
Kao splav na kome plutaš nasred okeana,
širokog, dubokog, željnog da potoneš.
Gledaj je.
Gledaj je pogledom mekim.
Kao nežno lane što tek stade na noge.
Kao cvet što jutrom otvara latice.
Kao sunce koje ti dušu greje.
Voli je.
Voli je kao druga, prijatelja.
Voli je zbog njenih mana,
zbog njenih tišina i lutanja samoćom,
zbog svega što nesebično pruža.
I reči tople pronađi.
Uvek su tu, negde u tebi.
Čuvao si ih za nju.
Jer, Ona je žena!
Nežne su njene misli.
Iako jaka, krhku dušu krije.
I svaku tugu ponosom prikrije.
Voli je.
Voli je kao druga, prijatelja.
Voli je i više od sebe samog.
Jer, nije Ona samo žena.
Ona je prepuna svojih
neostvarenih želja.
...
"Čuvaj je "
© Vladimir Đorđević, 2019.
Нема коментара:
Постави коментар