Procvali kameni cvetovi.
Tvrđi od čelika.
U dubini borovih šuma,
pod tepihom uvelih iglica,
skrivaju čvrste latice.
Visoko, u planinskom miru,
mirisom vekova prošlih,
omamljuju zalutale ptice.
I nigde drugih cvetova nema.
I samo kamen u kamenu rađa.
Zalutala ptica, iz jata odbegla,
preneće krilom sa krša seme.
Iz borovih šuma opojni mirisi
zatrće mirise ljudskog beznađa.
...
"Miris kamena"
© Vladimir Đorđević,
februar 2019.
Нема коментара:
Постави коментар