Noću

Sklapam oči, prepuštam se plimi,

tonu misli, tonem i ja s njima

Dan što prođe ostavljam za sobom,

noću jedra prepuštam snovima.

Zvezde vode, Mesec za kormilom,

jedra puna nadanja i želja

Okeanom noćne mašte plovi

brodić mali ko moja postelja.

Talas svaki zapljusne mu pramac,

sirene se utrkuju s njime

Ljuljuškanje u mislima mojim

voli snene oseke i plime.

Ka zemljama nepoznatim jedrim,

horizonte pronalazim nove

Samo noću, kada sve utihne,

moje oči daljinama plove.

Brodić mali s burama se bori,

i noćima kroz snove me nosi

u potrazi za plažama zlatnim

po kojima trčaćemo bosi.

Kad pronađem obalu iz mašte

koju niko pronašao nije

vratiću se, da povedem tebe,

noć će naše bekstvo da sakrije.

Sklapam oči. Sklopi ih i Ti.

Podignimo sidro sa dna okeana

i razvijmo jedra ispunjena željom.

Zaplovimo hrabro, Mesec nek nas vodi.

Neka brodić kroz noć mirnu

pramcem nada, želja, htenja,

naše misli vetropirne

nosi ka slobodi.

...

"Noću"

© Vladimir Đorđević