Jesen zimi zatvorila vrata.
Sunce greje lišće uvenulo.
Pokušavam s mukom da se setim
dal' je nekad vreme takvo bilo.
I setim se one zime naše
kad po snegu škripaše koraci.
Dok glas tvoj mi dušu grejaše
poljupci mi pahulja prijaše.
K'o da si ih slala Ti sa neba
da me ljube u večeri hladne.
Tvoje usne i rumenog obraza
moje usne ostaše sad gladne.
Hej Jeseni! Otvor' Zimi vrata.
Možda mi se Ona tada vrati.
Kad poljubac po mrazu oseti
da je volim njena duša shvati.
Нема коментара:
Постави коментар