Težak uzdah tišinu zapara
a pogled se gubi u daljini
sunce mi se kiselo nasmeja -
što te nema u mojoj blizini?
Jesen tiha u dušu se uvlači
da pred zimu srca nam ohladi.
Osećaš li? Sve čudno miriše.
Osećajmo dok jošte smo mladi.
Težak uzdah još tišinom bruji
al' izgleda samo ja ga čujem,
žutim lišćem dok lagano šetam
mirisom se trule zemlje trujem.
Ogolelo drveće se njiše.
Senkom seku grane sunca zrake.
Krenem, stanem. I nanovo krenem.
Povetarca osluškujem znake.
Težak uzdah u grudi se vraća
ne želeć da kvari trenutak.
Ušuška se duboko u dušu,
nađe uvek neki skriven kutak.
Sada jesen s uzdahom u duši
uz mirise što nozdrve draže
plan svoj kuju, tiho, u potaji
da bolove i sećanja blaže.
Нема коментара:
Постави коментар