Besnim u sebi dok osmeh navlačim
i tiho pričam da prikrijem bes.
Besnim u sebi - k'o kožu da svlačim
dok gledam moralnih normi jeres.
Besnim zbog svega što oči vide!
Besnim zbog onoga što uši čuju!
Besnim zbog lažnih reči nečijih!
U sebi stišavam besnu oluju.
Besnim u sebi uz osmehe lažne
da svojim besom druge ne uvredim.
Besnim u sebi a znam da su važne
rime što pišem ih - njih se ne stidim.
Besnim zbog onoga što oseća duša!
Besnim zbog maski na tuđim licima!
Besnim zbog zavisti što srce ubada!
Ne obraćam se "nevinim" krivcima.
Besnim u sebi dok papir uzimam,
znam - istrpeće stihove besne.
Besnim u sebi, jer, dok sam besan
granice mašte nisu mi tesne.
© Vladimir Đorđević (2014)
Нема коментара:
Постави коментар