Ranog proleća buđenje
izazva u meni neku tišinu.
Usne moje zanemeše,
i pustiše misli, željne lutanja,
u nove visine da se vinu.
Omamljen um oštrinu gubi,
post'o je miran, pomalo snen.
Prolećne večeri sa mirisom sete,
donose želju da budem njen.
Нема коментара:
Постави коментар