Radost rođenja proleća novog,
uz zlatni prah sunčevih zraka,
učini danas ludoj glavi mojoj,
do stiha da naraste reč joj svaka.
Dok krišom, u begu, zalazi sunce,
a novo se veče ko lopov šunja,
perom ispisujem misli sa neba,
da prisetim ih se kada ustreba.
Retko mi tako radosne dođu,
ne štedeći papir sad pišem ih često,
u prolećne dane, večeri, noći,
samo uz njih meni je mesto.
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар