Kopam po sećanjima.
Tražim trenutak prvog susreta našeg.
Danima već se trudim, pretražujem prostranstvo,
na kome razbacani godinama leže
važni i nevažni detalji života mog.
Nisam se trudio, vremena nisam imao da ih sredim.
Nisam pretpostavljao da će mi ikada zatrebati.
I eto, baš sada, kada izvor života u meni
ponovo počinje da ključa,
sada, kada sam uvideo da me svaki tren prošlosti
vodi ka budućnosti,
sada, baš sada, jedan po jedan grumen sećanja
brižljivo sakupljam.
Tako ih je puno, ali,
uspeću da pronađem i taj trenutak susreta našeg,
jer, ne želim samo očiju tvojih da se sećam,
želim da se setim svega, jedino ti si vredela.
© V. Đorđević - 2012
Нема коментара:
Постави коментар