Iskra

Poodavno je potonulo ono

što ljubavlju se zove

Moje oči su isprane suzama bola

A bol, čudna je, nepredvidiva

Ili uništi čoveka, ili mu novu snagu da

Sada, gledajući u mesec što tinja,

pitam se potajno da li sam još uvek lud

Lud za tobom, za tim danima, za onim što nismo

Al' svakog jutra izvetri i bol i strah

Odnesu ih zraci zore, rosa ih spere

Zakopana novim snovima zagasi se
Iskra

I vara

Vara kao i Ti nekada

Čeka, tinja, gori duboko u utrobi

A Ti znaš

Svaka iskra koja se krije

Uvek novu vatru probudi

...

"Iskra"

© Vladimir M. Đorđević