Na krilima oblaka kiše se gnezde
Čekaju mig uzavrelog sunca
da speru prašinu sa lipovog cveta
Proleće izrasta u novo leto, i
možda ovo ne bude prokleto
Sveta što ispija našu toplinu
koju jedno drugom ne dadosmo
Sveta što gled'o je s osmehom prezira
dok sa zvezdanog nebeskog svoda
zajedno stihove mesecu kradosmo
Letnje će kiše na krilima oblaka
sprati mirise lipovog cveta
Ne, nismo mila nas dvoje grešni
Samo su došla vremena prokleta
...
"Vremena prokleta"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар