Kutija sa sitnicama (karika)

Probuđen iz košmara,  

znojavom rukom uzimam kutiju,

i, tražeći tu bitnu sitnicu

pokušavam da se setim razloga odlaska tvog.

Ne. Nikada neću reći da tako je želeo Bog.

Ipak je karika,

jedna od mnogih što nas spaja, pukla.

A toliko ih je bilo, toliko ih još uvek ima.

I pored preturanja po kutiji i sećanjima

ne uspevam da vratim taj trenutak,

trenutak koji je odlučio sve, koji je doneo

ovu sumornu i hladnu zimu između nas.

A znam. Znam da je tu negde.

U kutiji sećanja,

među tim sitnicama koje su nas vezivale.

Kopam po njoj.  Ali, još uvek uzalud.

© V. Đorđević - 2012