Krišom te
pogledam pa se nasmešim
pazeći da ljudi
osmeh ne primete
I dalje glumiš
ulogu istu
a bore te stižu,
godine lete.
Znam taj pogled
što glumi radost,
grimase osmeha
lažnog prepoznajem,
ali mi više
nimalo ne smeta
sve što od drugih
o tebi doznajem.
Ma nisam ja taj
što voli priče
i glavu razbija
dal' su u pravu
Ljudi su takvi,
vole da vide
"kod komšije
svog bolesnu kravu".
A ja te samo
pogledam krišom
i osmehnem se jer
znam da glumiš
Malo me žacne u
predelu srca
ali mi ipak dan
srećom ispuniš.
© Vladimir Đorđević - 2015
Нема коментара:
Постави коментар