Taman sunce sine pred očima,
pomislim - ljubav vlada između nas.
Kratko to traje, grešku napraviš,
ja u samoći potražim spas.
Sve sam probao da te zadržim,
davao sebe ko nikom do sada,
predugo trudim se, na kraju ostajem
s bolom u grudima i puno jada.
Čime zaslužih mržnju tvoju?
Te reči ohole? Gaziš me njima!
Čime zaslužih? Zar ljubavlju?
Il' voliš da vlada u srcu zima?
Al' posle zime proleće dolazi.
Novo i mlado maštu budiće.
Umesto tebi što ljubav ne ceniš
nekoj krotkijoj ubraću cveće.
Нема коментара:
Постави коментар