Pričamo već dugo prijatelj i ja
a isto se pitanje u nedogled ponavlja -
Zašto ljudski um (Ti, prelepa mašto)
bez pozdrava napusti?
Zašto? Zašto? Zašto?
Reči dok se nižu danima, noćima
primećujem suzu u njegovim očima;
"Beše nekad vreme širokih osmeha,
prikrivaše bore na licima našim
A ovog vremena što gazi nam ponos
znaj da mi je dosta i da ga se plašim
Plastika postade sve čega se taknemo
Uzalud nam trud od zla da umaknemo
Zamenili mesta su normalan i lud
Propaganda prostih masa preferira blud"
Beše nekad vreme al sada ga brišu
Istoriju novu ludi bi da pišu
Gde život nam ode?
Ko igra se Boga? - pitanjima odgovaram
ogorčenoj duši prijatelja svoga.
Ogledalo trpi izgubljeni pogled
Nekad takvi bili nismo prijatelj i ja
Verovasmo u nevinost svakog ljudskog bića
Za svakoga bilo je i ića i pića
Nikako da shvatimo dešavanja nova
Praznina je oko nas
Evo, čak i pesniku ponestaju slova.
© Vladimir Đorđević - 2015
iz knjige pesama u pripremi
"Od ujeda do lepote (deo 2)"
Нема коментара:
Постави коментар