Mirise osećam dok oči otvaram.
Tvoji su, znam, prepoznajem ih.
I uvek kad tako iznenada svratiš,
doneseš i poneki posebni stih.
Retko se setim u jutra nova
kako si ušla, kada si došla,
samo me spopadne slatka seta
i seća na neka vremena prošla.
A reči što uvek pod jastuk mi ostaviš
kad iz našeg sna se iskradeš u zoru,
sledeće veče pred spavanje pokupim,
da se ne pretvore u noćnu moru.
I novi san na jastuku čekam,
znam da ćeš doći, miris mi govori,
od iščekivanja koraka tvojih,
srce preskače, utroba gori.
© Vladimir Đorđević - 2012
Нема коментара:
Постави коментар