Zasviraj mi pesmu njenu,
violina nek tužno zacvili,
nek mi reči vrate noći one
kad ljubav smo ljubomorno krili.
Sreo sam joj pogled preko stola,
u njemu je bilo puno bola,
iako je nasmejana bila
mučne tajne pred svima je krila.
Iskra sreće među nama planu
kad kafanom krenu pesma stara,
iskren osmeh na usnama njenim
isprati nas do skrivenog stana.
Te noći je i gramofon stari
istu pesmu vrteo do zore,
a vrteška ponavljanih nota
otvori nam na telima pore.
Probudi me i s'jutrom muzika,
al' kraj mene ne videh te oči,
na stočiću poruka je samo
"zaboravi šta se zbilo
ove divne i nestvarne noći".
Zato sviraj pesmu njenu,
violina nek tužno zacvili,
nek mi vrati noći one
kad ljubav smo od ostalih krili.
© Vladimir Đorđević - 2012
Нема коментара:
Постави коментар