Niz bregove krenuh
ka dolini želja
gde naći ću izvor
svojih davnih snova,
lagano se spuštam,
želim da upamtim
taj puteljak sreće,
sva prostranstva nova.
Sve te staze do sada su
svima bile tajne
sreća obli
što se krećem njima,
što sam vidim
da tako su bajne.
Ko iz bajke mirisi dolaze,
ka dolini putokaz mi daju,
evo stižem i sada je gledam,
i divim se tom prelepom raju.
I izvoru evo već prilazim
srčem bistru rosu oko njega,
izvor čuvam nikome ga ne dam
s' tog izvora ja popiću svega.
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар