Snop povezanih misli
kao luk nebeske svetlosti
vidljiv samo našim snovima,
daljinu savladava među nama.
Toliko smo puta isto pomislili,
toliko je puta sudar istovetnih reči
izazvao zbunjen pogled u prazninu
sudbinski usađenu između nas.
Telepatija? Ili je to samo
kopirani raspored moždanih vijuga
veštom rukom programiranih
da se u određenom trenutku
nađu na istim talasnim dužinama.
Prvi trenutak - čista slučajnost,
drugi u nama budi iznenađenje,
treći čuđenje sve jače izaziva,
a više od toga sudbinom se naziva.
A onda, tajac. Tišina nastaje.
Pogubljeni u
saznanju da svaka reč
ka istom cilju nas vodi oboje
brzo se povlačimo u svoje odaje.
I strah od sličnosti pitanja donosi -
Ko smo mi? Ko sam ja? A ko si Ti?
Dal' nas je u neka davna vremena
od blatnjave gline stvorio Bog?
Dal' je zacrtao puteve naše,
naredio dušama da svega se plaše?
Te srodne duše pričaju danima
ne obaziru se na naša bekstva
pričaće uvek, jer pitanje imaju;
srodnost po mislima večno ih zanima.
Telepatija? Ili je to samo
pri nastanku munjom rascepana glina,
pa dve polovine lutaju, traže se
kroz sve živote, vekovima.
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар